لادا

از ویکی‌پدیا، دانشنامهٔ آزاد
پرش به: ناوبری، جستجو
فارسیсрпски / srpski
لادا
نوع خودروسازی
بنا نهاده ۱۹۷۰
بنیانگذاران آوتوواز
دفتر مرکزی روسیه تولیاتی، روسیه
محصولات خودرو
وبگاه www.lada.ru

لادا (به روسی: Лада) نشان تجاری شرکت خودروسازی آوتوواز، روسیه است. لادا محصول مشترک سرمایه‌گذاری دولت‌های ایتالیا (به‌طور انحصاری فیات) و اتحاد جماهیر شوروی سوسیالیستی در دهه ۱ ژوئیه ۱۹۶۵ میلادی می‌باشد. در آن زمان لادا از روی فیات ۱۲۴ نسخه‌برداری شد. برند لادا در سال ۱۹۷۰ رونمایی شد. نشان لادا منظره قایق تندروی بادبانی در رود ولگا است.[۱]

شرکت لادا در حال حاضر زیرمجموعه‌ای از گروه خودروسازی رنو-نیسان آلیانس است، که حاصل مشارکت استراتژیک دو شرکت رنو و نیسان می‌باشد.

از جمله محصولات تولید شده توسط لادا، می‌توان به لادا پریورا، لادا کالینا، لادا نادژدا، لادا ریوا، لادا سامارا و لادا ترینیدا اشاره کرد.

تاریخچه[ویرایش]

یک عدد فیات ۱۲۴ آبی و یک لادای ۱۲۰۰ قرمز گوجه‌ای

مقاله‌ای در سال ۱۹۶۷ در فاینانشال تایمز نوشت:[۱]

برنامه‌ریزان شوروی تصریح کرده‌اند که قصد ندارند مدل مصرف‌گرایی برنامه‌ریزی‌شده دیترویت را تقلید کنند به همین دلیل مدل‌های روسی فیات ۱۲۴ ممکن است تا اواخر دهه ۱۹۷۰ هم تولید شوند.

اولین لادا که از ۱۹۷۰ تا ۲۰۱۲ به عنوان نسخه اصلی تولید می‌شد نسخه شورویزه شده فیات ۱۲۴ ایتالیا بود که پیش از آن در لینگاتو متولد شده بود. از نظر تبلیغات تاریخی نکات مشترک بسیاری بین ترابانت و فیات ۱۲۴ به عنوان خودروهای مردمی یا خودروهای خلق ‏(en) وجود داشت اما از نظر فنی لادا همان فیات ۱۲۴ بود به استثنای ۹۰۰ تغییر ظریف. معرفی فیات ۱۲۴ دقیقاً مشابه ترابانت انجام شد با استفاده از همان افراد سفیدپوش دانشمندنما در تبلیغات گسترده. در نگاه اول متوجه تفاوت لادا و فیات۱۲۴ نمی‌شویم اما موتور آن ۱ سی‌سی بزرگتر شد و ضخامت بدنه فولادی بیشتر شد که بیشتر به خاطر شرایط سخت آب و هوایی و آسفالت‌های خراب روسیه بود.[۱]

چرا فیات ۱۲۴[ویرایش]

در دهه ۱۹۶۰ در ایالات متحده برای هر ۲٫۷ نفر یک خودرو و در شوروی برای هر ۲۳۸ نفر یک خودرو وجود داشت که این رقم تولید در کل در ۱۹۶۵ برای آمریکا ۹ میلیون و ۳۰۰هزار خودرو و برای روسیه کمتر از ۲۵۰هزار خودرو بود زیرا اگرچه در تولید تسلیحات نظامی عظیم ماهر بودند اما در ساخت خودرویی کوچک و ارزان برای مردم مشکل داشتند. پیش از لادا اگر کسی شانس خودرو داشتن را داشت خودروی مطرح برایش زاپوروژتس بود.[۱] لئونید برژنف همچون نیکولای کووال ‏(en) مجبور به مذاکره با مقامات فولکس واگن (میراث اسمی باقی مانده از آلمان نازی، مطالعه بیشتر:روز پیروزی (۹ مه)) و مقامات ایالات متحده آمریکا در دهه ۱۹۶۰ در اوج جنگ سرد شد تا اینکه نهایتاً در ۱۹۶۶ قراردادی با مدیر عامل فیات ایتالیا بسته شد که برای شوروی کارخانه‌ای با ظرفیت ۲۰۰۰ خودرو در روز الزاماً نسخه شورویزه شده فیات ۱۲۴ را بسازند؛ که شد کارخانه آوتوواز در تولیاتی که در همه جا به خانه لادا شناخته شد.[۱]

فیات از ۱۹۵۷ تا ۱۹۷۵ تعداد ۳ میلیون و ۶۰۰هزار نسخه فیات ۵۰۰ یا چینکوئه‌چنتو ارزان تولید کرده بود از اینرو به عنوان خودرویی مردمی و ارزان‌قیمت امپراتوری خودروسازی ایتالیا را در دست داشت اما مردمی‌ترین خودرو فیات در جهان، ۱۲۴ و مشتقات لادایی آن شدند. ماشین‌های ایتالیایی آن زمان از جمله فیات ۱۲۴ به دو چیز مشهور بودند: با مقاومت پایین بدنه مثل آسپیرین در آب باران حل می‌شدند و رانندگی لذت‌بخش از این رو تعداد کمی از این خودرو که کولر نداشت تا امروز سالم باقی مانده‌است.[۱]

یکی از مهمترین دلایل این بود که ۴۰ سال پیش از آن یعنی در ۱۹۲۶ فیات قطعات آماده مونتاژ کامیون به شوروی می‌فروخت. همچنین گفته شد که فیات ۱۲۴ به دلیل سادگی و استفاده کاربردی برای شوروی سوسیالیستی مناسب بود. در دهه ۱۹۶۰ ایتالیا جزء کشورهای غیرکمونیستی بود که بیشترین تعداد کمونیست را داشت و با نام گروه تروریستی بریگاد سرخ که در کارگاه‌های پرسکاری فیات به وجود آمده و در تمام صنایع رخنه کرده بودند شهرت داشت از جمله کارخانه لاستیک پیرلی و کارخانه وسایل برقی مانیتی مارلی. تا دهه ۷۰ اعضای بریگاد سرخ از سازمان جاسوسی شوروی پول گرفته و کارفرماها را به قتل می‌رساندند و در کارخانه‌ها آتش‌سوزی و اعتصاب می‌شد؛ ۳۰ نفر از کارمندان فیات به جرم فعالیت‌های تروریستی زندانی شدند. خانواده آنیلی صاحب فیات همیشه در معرض خطر ترور بودند و گفته شده بود که فرو ریختن فیات به معنی فرو ریختن ایتالیا است از اینرو دربارهٔ قرارداد همواره این گمان وجود داشته‌است که هدفی به غیر از سادگی وجود داشته همچون خوشنودی کارگران فیات یا خوشنودی شوروی از فیات و مسئولانش در صورت پیروزی در ایتالیا.[۱]

در آوریل ۱۹۷۰ اولین ماشین لادا از خط تولید بیرون آمد که دقیقاً مصادف با صدسالگی تولد ولادیمیر لنین بود.[۱]

لادای ریوا[ویرایش]

نمونه‌های اولیه همان‌طور که در تبلیغات لادا پیداست دقیقاً مشابه فیات ۱۲۴ بودند اما بعداً همراستا با تبلیغات کمونیستی خشک لادا در فنلاند رادیاتوری بزرگتر، کف ماشین تقویت شده، چراغ‌های چهارگوش، سپرهای جدید و چرخ‌های مدل دیگری روی آن قرار دادند که نتیجه شد لادا ریوا که تا ده‌ها سال تولید شد یا به کشورهای جهان سوم از هند و مصر گرفته تا بریتانیای مارگارت تاچر صادر شده یا امتیاز تولید داده شد.[۱]

لادای ریوا در بریتانیا برای مدتی خودروی افراد مظلوم و سرکوب‌شده لقب گرفت زیرا در زمان مارگارت تاچر نواحی صنعتی شمالی و بخش‌هایی از مرکز بریتانیا بیکاری شدیدی داشتند و لادا بسیار ارزان بود و مقاوم. در تخت گاز مقایسه‌ای کاملاً اتفاقی بین یک لادای ریوای ۱۹۹۹ با رینج‌روور آخرین مدل ۲۰۱۳ در گذر از چاله‌های آسفالت‌های خراب یک کارخانه قدیمی در مسکو انجام شد که منجر به پنچر شدن لاستیک رینج روور شد اما ریوا سالم ماند. اما در کنار مقاومت بالا این ماشین قدیمی که همچنان تولید می‌شد با شکاف‌های بدنه ایرودینامیک بسیار پایین و چرخ‌هایی از فولاد پرس‌شده همراه بود و از رنگ‌آمیزی تا طرح ساخت قدیمی و تودوزی سخت مشکلات بسیاری داشت و جوک‌های بسیاری به عنوان یک خودروی عتیقه برایش ساخته شد و به عنوان طنزآمیزترین خودرو تاریخ شناخته می‌شود که یکی از انیمیشن‌های آن که لادای ریوا در حال دور زدن متلاشی می‌شود در برنامه پارازیت کامبیز حسینی نیز استفاده شد: «به لادایی که نوک تپه باشد چه می‌گویند؟ معجزه» «شخصی لادا می‌خرد و برمی‌گرداند و می‌گوید این خودرو سربالایی تا ۷۵ بیشتر نمی‌رود. فروشنده می‌گوید خیلی عالی‌ست. خریدار می‌گوید به درد نمی‌خورد پلاک خانه من ۹۳ است.» «شخصی به قبرستان خودرو مراجعه می‌کند و می‌پرسد آیا برای لادا قالپاق دارید؟ اوراقچی می‌گوید بله معامله خوبی‌ست.» و «به لادایی که پنجره آن باز می‌شود چه می‌گویند؟ سطل زباله (منظور بو گرفتن اشخاص داخل خودرو به دلیل گرما است)»[۱]

اگر تولید فیات ۱۲۴ با تولیدات لادای اولیه تولیاتی و لادای ریوا در هند، اسپانیا، بلغارستان، ترکیه، مصر و کره جمع زده شود حدود ۲۰ میلیون از این خودرو تولید شد و تا سال ۲۰۱۳ به عنوان دومین خودروی پرفروش تاریخ شناخته شده‌است.[۱]

نگارخانه[ویرایش]

پیوند به بیرون[ویرایش]

منابع[ویرایش]

Лада
друштвена
Делатност Аутомобилска индустрија
Основано 1966.
Седиште Тољати,  Русија
Руководиоци
Николя Мор
Производи Аутомобили
Број запослених
37 200 (Август 2017)
Веб-сајт lada.ru

Лада jе руски произвођач аутомобила, највећи произвођач путничких аутомобила у Русији и источној Европи. Контрола компаније припада Рено-Нисан алијансе и Ростека. Службено име - Отворено акционарско друштво "АвтоВАЗ". Она производи аутомобиле под својим брендом Лада, као и Нисан возила марке, Рено и Датсун.

Настанак

Фабрика је основана 1966. године, одлуком Савета Министара СССР-а (Совјетског Савеза), који је одлучивао о градњи нових фабрика аутомобила. Овај договор о оснивању нове фабрике склопили су министар совјетске аутомобилске индустрије А. М. Тарасов и управни директор Фијата Виторио Валета. Фабрика ВАЗ је једна од највећих совјетских градитељских подвига: производна линија је дугачка око 270 километара, а фабрика запошљава 180.000 људи. После само две године, 100.000 аутомобила је произведено, пошто је производња почела док се фабрика још увек градила.

Развој

Лада 1200 из 1972.

1970. године започела је производња, и то руске верзије Фијата 124, који је назван „Жигули“, са фабричком ознаком 2101. Ово је аутомобил који је за Русе важио као „народни аутомобил“, налик Ситроену 2ЦВ у Француској или Фолксваген буби у Немачкој. И до дана данашњег, са неким благим изменама (модели ВАЗ 2105 и 2107), овај модел се и даље производи и даље је најпродаванији у Русији. То показује колико је овај модел битан за руско тржиште, најпре због своје ниске цене и једноставности изведбе, а стога и једноставности поправке. Модел се производи са мотором у опсегу од 1200 кубика (60 коњских снага) до 1700 кубика (80кс).

Од Лада самаре, руски произвођач је такође направио пикап верзију, а од скора је направљена и дизел верзија са мотором од 1500 кубика (53 коњских снага) инспирисан голфовим дизел-мотором. Ово је први икада руски „дизелаш“, направљен 20 година након немачког модела. Модел 2101 је такође био успешан као рели или тркачки модел који је први пут направљен 1975. године, са мотором од 1300 кубика и 135 коњских снага, док су такође били реализовани модели са моторима од 1600 кубика и 150 коњских снага. Рели верзија је имала мотор са турбо погоном од 1800 кубика и 16 вентила, такозвани ВАЗ 2105 Т-16 са 240 коњских снага.

Нива

Лада Нива

Ипак, своју славу у Европи Лада је стекла моделом ВАЗ 2121, који је и у Србији познатији као „нива“ (назив „нива“ на руском значи „поље").[1] Први теренац ове фабрике приказан је 1976. године и одликовале су га оригинална техничка решења за то време, као што су стални 4x4 погон (стални погон на сва четири точка), који су у то време имали само Ренџ Ровер и још покоји модел и конструкција шасије без оквира (као што су имала већина возила предвиђена за пут). Нива се, због своје запремине мотора и облика и конструкције шасије може дефинисати као један од првих СУВ (SUV, Sport Utility Vehicle) модела, али са карактеристикама и могућностима правог теренца (5+5 мењач, диференцијал са блокирањем задњих точкова). Нива је својим особинама освојила поштовање многих у светској аутомобилској сцени, захваљујући својим теренским способностима. Није направљена да буде удобна, луксузна и лепа већ да буде функционална и издржљива. Све на и у “ниви” је осмишљено и направљено како би се повећала робусност и трајност у раду. Највеће мане су лоша вентилација и релативно висока потрошња горива. Популарна је у многим земљама, због ниске цене и добрих способности вожње изван асфалтираних саобраћајница. Поготово је популарна у Русији, бившим земљама СССР-а, у Канади, Аустралији, Бразилу и Европи. У Сједињеним Америчким Државама свега три примерка су у употреби. Производи се у Тољатију у Русији, у Монтевидеу у Уругвају, у Боготи у Колумбији, у Уст-Каменогорску у Казахстану, Qуитоу у Еквадору. Производња аутомобила почела је 1977. Био је то модел с 3-врата и с БА мотором од 1,6 л (57 кЊ/77 КС). Године 1993., попримила је модернији изглед, као и нови мотор с капацитетом од 1,7 литара горива и 59 кЊ/80 КС, заменивши претходно кориштени мотор с капацитетом од 1,6 литара. Први пројекат Ниве је завршен 1971-1972. године када су напрабљена два прототипа са платненим кровом (слично војним возилима), опремљени Фијатовим мотором од 1300 кубика. Након неког времена, нова и модернија каросерија је направљена и одабран је мотор од 1600 кубика. Током лета 1973. године, обављене су тест вожње у Узбекистану, уз помоћ УАЗ-ових инжењера. Вођа пројекта Нива био је Владимир Сергејевич Соловев, док је главни инжењер био Валериј Павлович Семушкин. Од модела Нива, врло су интересантне војне изведбе овог возила, као што је амфибијска војна верзија ВАЗ 2122, позната као „река“, која је имала ојачану конструкцију и, помало чудно, мотор од 1300 кубика који је био дериват мотора из модела 2101 (60 коњских снага, 115 km/h), уместо оригиналног мотора од 1600 кубика и 76 коњских снага. Модел је могао да зарони у воду брзином од 9 km/h. Прототипови, креирани крајем 1970их све до 1988. године у више различитих конструкција, прошли су са успехом војне тестове, али совјетска Црвена армија, као главни купац ових модела је већ увелико била у кризи, па модел „Река“ никада није ушао у производњу. Нива је даље еволуирала, са кабриолет верзијом која је направљена прво за европско тржиште. 1993. године, Нива је доживела промене, као што је повећање запремине мотора на 1700 кубика, мотор је опремљен системом за убризгавање горива у једној тачки (single-point injection), контролна табла је промењена, такође и су промењена задња врата и задња светлосна група. 1994. године, конструисана је верзија са дужим међуосовинским растојањем, под ознаком ВАЗ 2131. Овај модел је у понуди и са мотором од 2000 кубика и 100 коњских снага. Године 1995., појавио се модел с 5 врата и дугим међуосовинским размаком (ВАЗ 2131) с 1,8 мотором (60 кЊ/82 КС), те модел с мотором од 1,7 л и с инсталираним електроничким убризгавањем горива од Генерал Моторса (ВАЗ 21214). Године 1998., појавили су се пик-aп модели. Године 2002., представљена је нова генерација, али се наставила и производња постојећих модела. Током 1980их година, Нива је имала више запажених успеха у међународним такмичењима. Француски увозник, Лада-Пох, припремио је снажну верзију под именом „Нива Прото“ за тешки Париз-Дакар рели. Иако је аутомобил био поприлично другачији од стандардне верзије, са шестоцилиндричним Поршеовим мотором који је био смештен позади, био је више пута близу победе. Тим Бријавојн/Делер (Briavoine/Deliaire) је 1981. године прошао трећи кроз циљ (прво место је изгубљено због поквареног хладњака), 1982. и 1983. године освојено је друго место, а тим Лартиг/Жиро (Lartigue/Giroux) је 1986. године освојио четврто место. Још више, током година, више Нива у приватној режији су заузимале доста добра места на овом такмичењу, скоро све опремљене стандардним мотором.

Лада 2105/2107

Ваз Лада рива 2107 из 1987. Снага мотора 47 KW, Запремина 1300cm³

И ако су оба модела настала давне 1981. године, још увек се производе у готово неизмењемном изгледу (изузев ентеријера) и даље су јако популарана у Русији.

Самара

Ваз 2108 (Лада самара) из 1984
Ваз 2109 (Лада самара) из 1987

1984. године, лада је представила свој нови модел „самара“, први модел ове фабрике са погоном на предње точкове. За производњу овог аутомобила, представљене су аутоматизоване линије за склапање аутомобила. Мотори (1100, 1300, 1500, 1600 кубика) имају нови систем дистрибуције снаге преко гумених каишева, уместо класичних ланаца; карбураторски систем и мењачки систем је развијен у сарадњи са Поршеом. Развијене су хечбек верзије са троје и петоро врата, а последња верзија креирана је била седан верзија са четворо врата. Касније, седан верзија је прва рестилизована да би се такође и остали модели са троје и петоро врата до 2002. године у потпуности рестилизовани. Самара је у Србији била изузетно популаран модел и врло се често продавала. Једна од врло снажних верзија је била самара Т3, која је освојила Фараон Рели у Африци. Али ова верзија није имала толико Ладиних делова; била је погоњена Поршеовим шестоцилиндричним мотором од 3600 кубика са 300 коњских снага. Каросерија је била израђена од пластичних панела нашрафљених на цевасти оквир; огибљење је конструисао Тупољев, позната руска фирма у аеронатичарској индустрији. Самара Т3 је такође била трећа на Париз-Дакар релију 1990. године, коју је возио легендарни возач Формуле 1, Џеки Икс (Jacky Ickx), а 1991. такође на овом релију Дидије Оријол (Didier Auriol) је освојио пето место. 1990. године на Тунижанском релију, освојила је друго, треће и четврто место са возачима Патриком Тамбејом (Patrick Tambay), Џекијем Иксом и русом Тумапијавичус.1987. године, Лада је лансирала нови модел, ВАЗ 1111 „Ока“, мали градски аутомобил. Овај модел, конструисан у сарадњи са Фијатом, је развијан у производњи са још једном фабриком КамАЗ. Ока има изглед сличан Фијатовом Ћинквићенту (Cinquecento), али има у потпуности другачији мотор, увек двоцилиндричан (од 650 и 750 кубика), који је у ствари самарин мотор конструкцијски „пресечен“ на пола. Новији мотори, троцилиндрични, били су такође конструкцијски наслеђени од самаре (820 кубика, 40 коњских снага). Ока никада није достигла успех осталих Ладиних модела, иако је циљала својом ниском ценом ниже друштвене слојеве. Ипак, ти људи су за сличне новце могли да имају Жигули, тј. Ладу 2107.1990-91. године, фабрика у Тољатију је лансирала прототип под именом „катран 1.6и“, купе двосед. Креиран је модел у природној величини, који је тестиран у аеродинамичном тунелу како би се отклониле недостаци. Ипак, овај модел никада није у потпуности реализован, иако је био основа за нови модел, Лада 110.

Лада 110,111 и 112

ВАЗ-2110 (Лада 110) из 1995
ВАЗ-21122 (Лада 112) из 1998

Лада 110 први модел произведен након распада Совјетског Савеза. Тек 1995. године, друга генерација Лада аутомобила са погоном на предње точкове је представљена: ВАЗ 2110, тј. Лада 110 или такозвана „десетка“ на српском тржишту. Аутомобил је има много модернији изглед од Самаре, али поприлично неинвентиван, односно сличан аутомобилима који су већ у то време били застарели. Мотори са 16 вентила су представљени, деривати четвороцилиндричних самариних мотора од 1500 кубика. Коначно, производња је почела 1998. године, само са моторима са 8 вентила, док су мотори са 16 вентила почели да се уграђују тек 2000. године. Задње огибљење било је у потпуности ново, са независним двоструким „рукама“. Али, одлагање производње је било превелико, пошто је прва верзија почела давне 1990. године. нажалост, поузданост ранијих верзија овог модела је била изузетно велика мана, нарочито модела са 16 вентила, али су новији модели доста унапређени. Од основног модела ВАЗ 2110, реализовани су модели ВАЗ 2111 (караван верзија) и ВАЗ 2112 (хечбек модел, наследник самаре са петоро врата). Такође, реализована је и продужена верзија са дужим међуосовинским растојањем, под именом Лада „конзул“. Касније је реализована и седан-купе варијанта са троје врата, да би се напослетку реализовао и хечбек модел са троје врата, наследник Самаре са троје врата. У Србији Лада 110 је била оптимално решење код људи који су тражили робусност, издржљивост за не баш толико велику цену. Ипак, све већи захтеви за смањењем загађења средине, довели су до тога да су од мотора са Евро 2 стандардом, Ладе 110 имају мотор са Евро 3 мотором. Редизајнирана Лада 112ка производи се и даље са мотором ЕВРО 3 од 1600 кубика у купе баријанти, док се модели 110 седан и 111 караван не налазе више у производном програму.

Шевролет нива

На наследника Ладе ниве чекало се скоро 15 година. Прототипови наследника креирани су између 1997. и 2001. године. Изглед је много пријатнији, иако се испод хаубе још увек налазе мотори из претходне генерације од 1700 кувика. 2002. године, нови модел ниве је ушао у производњу реализован у сарадњи АвтоВАЗ-а и Џенерал моторса, да би се на неким тржиштима брендирао као Шевролет нива. Ипак, овај модел је био изузетно редак на нашем тржишту и скоро да се није могао видети на улицама. После извесног времена пројекат са Шевролетом је пропао па је тако Аутоваз наставио да самостално производи ниву, у варијантама са троја и петеро врата, са мотором о 1700 кубика.

Надежда

На бази ниве, развијен је комби ВАЗ 2120 „надежда“, са погоном на сва четири точка и обостраним клизним вратима у задњем делу. Модел је био у производњи од 1998. до 2006. године и неколико пута је рестилизован. Био је доступан у више верзија: као путнички са седам седишта, као такси са пет седишта и великим товарним простором, као мобилна радионица, као мобилна канцеларија или као доставно возило.

Калина

Лада калина из 2004

Модел, „калина“, први пут је приказан на салону аутомобила у Москви 1999. године. Аутомобил имао исти мотор као и Лада 110 (1500 кубика, 8 вентила 71 коњска снага или 16 вентила 90 кс), али је производња опет каснила. Реализоване су везије хечбек са 3 и 5 врата, као и седан верзија. Напослетку, 2001. године коначно је лансирана Калина, са промењеним предњим и задњим делом. Лада калина се прави у три верзије седан, хечбек и краван а покрећу их Евро 3 мотори од по 1400 и 1600 кубика.

Лада приора

Ваз 2170 (Лада приора) из 2007
Ваз 2172 купе (Лада приора купе) из 2009
Лада веста у производњи од 2015.

Овај последњи модел „Аутоваза“ носи ознаку 2170, а покреће га 1,6 литарски бензинац са 99 коњских снага. У основној опреми има фронталне ваздушне јастуке, серво управљач, алуминијумске точкове, ел. подизаче стакала и централно закључавање, клима-уређај и АБС.

Производни програм

Лада приора 1,6 (ЕВРО 3)

  • Лада приора седан
  • Лада приора хечбек
  • Лада приора караван

Лада калина 1,6 и 1,4 (ЕВРО 3)

  • Лада калина караван
  • Лада калина седан
  • Лада калина хечбек
  • Лада калина спорт

Лада 110 1,6 (ЕВРО 3)

Лада 112 Coupe 1,6 (ЕВРО 3)

Лада самара 1,6 (ЕВРО 3)

  • Лада самара хечбек 3-врата.
  • Лада самара хечбек 5-врата.
  • Лада самара седан

Лада 2105/07 1,6 (ЕВРО 3)

  • Лада 2105 1,6 (ЕВРО 3)
  • Лада 2107 1,6 (ЕВРО 3)

Лада нива 4x4 1,7 (ЕВРО 3)

  • Лада 4x4 3-врата.
  • Лада 4x4 5-врата.

План техничког побољшањља

У биложој будућности Аутоваз ће производити 13 модела и модификација од 6 постојећих

  • 2105 и 2107
  • Самара 2 у верзијама 2115/2114/2113
  • Лада 2112/2111
  • Лада калина 1119/1118/1117
  • Лада приора 2170/2172
  • Лада нива 4X4 (21214)

Модификације

  • Лада калина (1,6 и 1,4 спорт са ЕВРО 4 МОТОРОМ)
  • Лада приора (на метан)
  • Лада 2116 (у сарадњи са партнером Реноом, модел ц класе на платформи Реноа)
  • Сарадња са фабриком RICARDO (уговор потписан децембра 2008) на моделу 21176
  • Концептуални модел Лада Ц крос
  • Спортски аутомобил калина супер 1600, концептуални модели калине (TMS)4X4 турбо и Лада WTTC

Види још

Литература

  • Годишњи извештај Акцинарског друштва Аутоваз за 2008, Тољати 2009. година
  • Катлог производног програма за 2009. годину

Референце

Спољашње везе