سیب‌زمینی شیرین

از ویکی‌پدیا، دانشنامهٔ آزاد
(تغییرمسیر از سیب زمینی شیرین)
پرش به: ناوبری، جستجو
فارسیсрпски / srpski
سیب‌زمینی شیرین
Ipomoea batatas.jpg
گل سیب‌زمینی شیرین
همینگوی، کارولینای جنوبی
طبقه‌بندی علمی
فرمانرو: گیاهان
(طبقه‌بندی‌نشده): گیاهان گلدار
راسته: بادنجان‌سانان
تیره: پیچکیان
سرده: batatas
گونه: I. batatas
نام علمی
Ipomoea batatas
(لینه) Lam.

سیب‌زمینی شیرین (Ipomoea batatas)یک گیاه گلدار متعلق به خانواده Convolvulaceae است. . داشتن، نشاسته بالا، مزه شیرین آن را به یک میوه ریشه‌ای مهم تبدیل کرده‌است.[۱][۲] برگ‌های آن گاهی به عنوان سبزی خورده می‌شود. با اینکه خانواده آنها دارای ۵۰ سرده و ۱٬۰۰۰ گونه است اما مهمترین و کاربردی‌ترین گونه آن همین سیب‌زمینی شیرین است و بقیه گونه‌ها یا به طور محلی استفاده می‌شوند و یا سمی هستند.

سیب‌زمینی شیرین رابطه دوری با سیب‌زمینی (Solanum tuberosum) دارد.

تولید[ویرایش]

تولید (میلیون تن)[۳]
۲۰۰۹
 چین ۸۰٫۵
 نیجریه ۳٫۳
 اوگاندا ۲٫۷
 اندونزی ۱٫۸۸
 ویتنام ۱٫۳۲
 تانزانیا ۱٫۳۱
 هند ۱٫۱
 ژاپن ۱٫۰
جهان ۱۰۶٫۵

ارزش غذایی[ویرایش]

درصد کاهش ارزش بر اثر پختن : حداکثر کاهش درصدی ارزش‌های غذایی به دلیل جوشیدن بدون در نظر گرفتن گروه گیاه‌خواری حاوی شیر و تخم مرغ (ovo-lacto-vegetables group).


Sweet potato leaves, raw
مواد مغذی در هر ۱۰۰ گرم (۳٫۵ اونس)
انرژی ۱۷۵ کیلوژول (۴۲ کیلوکالری)
کربوهیدرات‌ها ۸٫۸۲ گرم
فیبر ۵٫۳ گرم
چربی ۰٫۵۱ گرم
پروتئین ۲٫۴۹ گرم
ویتامین آی معادل ۱۸۹ میکروگرم (۲۱٪)
- بتاکاروتن ۲۲۱۷ میکروگرم (۲۱٪)
- لوتئین و زآکسانتین ۱۴۷۲۰ μg
تیامین (ویتامین ب۱) ۰٫۱۵۶ میلی‌گرم (۱۲٪)
ریبوفلاوین (ویتامین ب۲) ۰٫۳۴۵ میلی‌گرم (۲۳٪)
نیاسین (ویتامین ب۳) ۱٫۱۳ میلی‌گرم (۸٪)
پانتوتنیک اسید (ویتامین ب۵) ۰٫۲۲۵ میلی‌گرم (۵٪)
ویتامین ب۶ ۰٫۱۹ میلی‌گرم (۱۵٪)
ویتامین C ۱۱ میلی‌گرم (۱۸٪)
ویتامین K ۳۰۲٫۲ میکروگرم (۲۸۸٪)
کلسیم ۷۸ میلی‌گرم (۸٪)
آهن ۰٫۹۷ میلی‌گرم (۸٪)
منیزیم ۷۰ میلی‌گرم (۱۹٪)
فسفر ۸۱ میلی‌گرم (۱۲٪)
پتاسیم ۵۰۸ میلی‌گرم (۱۱٪)
Direct link to database entry [۲]
درصدها نسبی‌اند
منبع: پایگاه اطلاعاتی مواد غذایی آمریکا

منابع[ویرایش]

  1. Purseglove, 1991
  2. Woolfe, 1992
  3. آمار فائو (FAO)[۱]
  4. درصد ارزش روزانه به مفهوم DRI: Dietary Reference Intake. نکته : تمام ارزش‌های غذایی شامل پروتئین به صورت درصد ارزش غذایی در هر 100 گرم از غذای مورد نظر هستند http://ndb.nal.usda.gov/ndb/nutrients/index
  5. http://nutritiondata.self.com/
  6. ۶٫۰ ۶٫۱ http://nutritiondata.self.com/topics/processing
  7. «USDA Table of Nutrient Retention Factors, Release 6». وزارت کشاورزی ایالات متحده آمریکا (USDA)، دسامبر ۲۰۰۷. 

پیوند به بیرون[ویرایش]

Батат (слатки кромпир)
Sweet potatoes.JPG
Батат
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Solanales
Породица: Convolvulaceae
Род: Ipomoea
Биномијална номенклатура
Ipomoea batatas

Батат или слатки кромпир (лат. Ipomoea batatas) је брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulus.[1] Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса, а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.[2] Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.

Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.[3] Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена[1], а проналази се и у жутој и црвеној боји.[4]

Порекло

Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.[1]

Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.[5]

Хранљива својства

Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима (А, Б6, Ц, Е), минералима (K, Ca, Mg, Fe) и угљеним хидратима.[3] Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.[4]

Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.[2]

Биолошке особине и производња

Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажмим и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати.[5] Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.

Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.

Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.[1]

Припрема у исхрани

Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита.[4] Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.

Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.[5]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Батат - слатки кромпир“, batat.rs. Приступљено 12. децембра 2013.
  2. 2,0 2,1 „Батат: слатки кромпир“, NaDijeti.com, 15. август 2013. Приступљено 12. децембра 2013.
  3. 3,0 3,1 „Шта је то батат и како се узгаја?“, Нада Ландека, magicus.info. Приступљено 12. децембра 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 „Зашто би требало јести батат“, Нина Топић, lifepressmagazin.com. Приступљено 12. децембра 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Слатки кромпир и чикока“, poljoberza.net. Приступљено 12. децембра 2013.

Спољашњи извори